Svet Automobila - Srbija

Srbija evropski rekorder po visini taksa na auto-gas

To bi u prvi mah sigurno imalo mnogo više efekta na smanjenje zagađenja vazduha od nagađanja kada će i da li će se u Srbiji uopšte zabraniti uvoz polovnih automobila starijih od 14 godina. Utoliko pre ako se zna da je država, kada je uvodila auto-gas na pumpe, to uradila upravo pozivajući se na ekologiju i smanjenje štetnih gasova, koji su danas glavni krivac što građani nose maske na licu.

I ne samo to. Vozačima je obećavano da cena auto-gasa neće prelaziti polovinu cene benzina i dizela. Umesto toga, danas imamo gotovo najskuplji auto-gas u regionu, odmah posle Grčke i Albanije. Toči se za 85 dinara, što je 14 odsto skuplje od proseka. U isto vreme, u Bugarskoj je ovo ekološko gorivo jeftinije za 26,5 dinara.

Podaci Udruženja naftnih kompanija Srbije pokazuju da su od 2011. do 2019. godine državna zahvatanja u TNG-u sa 17,98 dinara porasla na 43,76 dinara. Ne samo zbog akciza, već i zbog drugih nameta koje je država ukalkulisala u cenu TNG-a, i to kroz naknadu za energetsku efikasnost, naknadu za obavezne rezerve i naknadu za markiranje goriva, koja se, za razliku od svih ostalih dažbina, obračunava po litru TNG-a, a ne po kilogramu, tako da je gotovo 50 odsto veća nego naknada za markiranje dizela. Dakle, od svakog kilograma ovog goriva država sebi uzima 43,76 dinara (bez novog povećanja akciza).

Ako se uporedi cena auto-gasa kod nas i u Evropi, situacija je još gora, jer je primera radi, taksa na TNG u Luksemburgu 96 evra za 1.000 litara, u Belgiji 106, a u Srbiji 322 evra. Čak i Nemačka ima nižu akcizu od nas – 191 evro.

Dakle, Srbija je evropski rekorder po visini akciza na tečni naftni gas. Inače, auto-gas se u veleprodaji prodaje na kilogram, iako ga točimo na litar. Jedan kilogram iznosi oko 1,8 litara.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, slaže se s činjenicom da smo rekorderi po visini državnih nameta na auto-gas i da su oni čak 300 procenta veći od najniže propisane cene auto-gasa u Evropi.

– Prema evropskoj politici transporta i strategiji alternativnih goriva u transportu, zemlje članice EU trebalo bi da rade na uvođenju i afirmaciji u korišćenju kao motornog goriva tečnog naftnog gasa, prirodnog gasa (komprimovanog i utečnjenog), električne energije, biogoriva i vodonika. Ukoliko su proizvedeni tako da zadovoljavaju kriterijume održivosti, svi ovi energenti imaju manju emisiju gasova staklene bašte i zagađujućih materija od konvencionalnog goriva dobijenog iz nafte – objašnjava Mićović.

Cena ovog ekološkog goriva u Srbiji u poslednje vreme ubrzano raste, brže od cene benzina i dizela, pa se postavlja pitanje ko je kriv za to. Vozači koji se ljute na naftne kompanije, naftaši koji upiru prstom u državu ili država kojoj je prioritet da puni budžet na štetu i vozača i čovekove okoline.

Kada bi cena zavisila samo od naftnih kompanija, dakle, da nema nikakvih državnih dažbina u zemljama u okruženju, cena auto-gasa bila bi ujednačenija, a u Srbiji bismo imali gotovo najjeftiniji auto-gas u regionu, kažu u UNKS-u.